Обновљени метохијски манастир Светих
Врача у Зочишту освештан је на празник Светих Козме и Дамјана, као први
од 150 цркава и манастира порушених на Косову и Метохији. Поново
изграђену древну светињу освештао је Епископ рашко-призренски Артемије,
уз саслуживање Епископа липљанског Теодосија, бројних монаха и
свештеника из ове и других епархија Српске Православне Цркве.
Освештавању су присуствовали бројни верници, посебно Срби из Ораховца и
Велике Хоче, које обнова манастира утврђује у одлуци да не напусте своја
огњишта. У Зочиште су на празник дошли и високи представници Владе
Србије.
Дан
уочи освештања, у Зочиште је после девет година, из манастира Сопоћани,
враћен део чудотворних моштију Светих Козме и Дамјана. После Велике
вечерње, Епископ Артемије замонашио је искушеника Жељка (Арсеновића). На
дан празника, пре Свете архијерејске Литургије, освештан је обновљени
храм. После Богослужења, ђакон Јован (Узелац) рукоположен је у чин
јеромонаха.
Девет година страдања
Манастир Зочиште се налази
у истоименом селу, пет километара удаљеном од Ораховца. Братство
манастира страдало је са народом тог краја 1998. године. Монаси су
провели два и по дана у шиптарском логору ОВК и ослобођени су
посредством Међународног црвеног крста. Манастир је опљачкан, а 1999.
године и потпуно разорен. Братија се склонила најпре у Призрен, а после
тога у Црну Реку. У свој манастир нису могли да се врате пет година, јер
су од КФОР-а добијали одговор да нема довољно војника за њихову
заштиту. Монаси су се у Зочиште вратили тек 17. октобра 2004. године.
Обнову
манастира Светих Врача помогли су Координациони центар за Косово и
Метохију и бројни верници из отаџбине и расејања. Уочи освештања,
постављен је иконостас, део икона на њему и мозаик изнад улазних врата.
Братство данас броји пет монаха и искушеника, а покренута је и
иконописачка радионица. После освештавања храма, биће настављени радови
на обнови манастирског комплекса.
Хиљаду и по година манастира
Према
предању, Зочиште је три века старије од Високих Дечана и датира из 11.
века. Помиње се и у повељама Светог краља Стефана Дечанског. Најновија
археолошка истраживања датирају оснивање манастира чак у 4. век, на
основу пронађеног ранохришћанског надгробног споменика и керамике из 3. и
4. века. И данас, у манастир у којем су се догодила бројна чудесна
исцељења, долази велики број Срба православних верника, странаца, али и
Албанаца, муслимана, из околине, који светињи приступају са вером и
великим поштовањем.
