Albanski građevinari ne obaziru se na zaštićenu zonu i međunarodne garancije
„Radnici albanske firme ušli su šest metara u naš posed ispod
manastira i oštetili jedan grob na pravoslavnom groblju”, kaže jeromonah
Stefan iguman manastira Zočište. „Niko nas ništa nije pitao niti
konsultovao, iako je ovo specijalna zaštićena zona u kojoj nije moguće
na takav način izvoditi radove”, kaže iguman čiji hram je juče proslavio
svoju slavu svete besrebrenike Kozmu i Damjana.
Iguman Stefan apeluje na to da se hitno zaštiti svetinja i njeno
skromno imanje, uz čvrstu veru da su svetitelji svih ovih godina
stradanja manastira najviše čuvali i obnavljali najvažniju svetinju
orahovačkog kraja gde se i čuvaju njihove čudotvorne mošti. Stradanja
manastira počinju otmicom svih članova bratstva koje je izvela OVK 1998.
godine, od tada je manastirski kompleks potpuno uništen, hram miniran,
pa obnavljan. Iguman se sada suočava sa novim nevoljama i pritiscima,
ovoga puta sa zvaničnim lokalnim kosovskim institucijama.
Građevinska firma koju su angažovale vlasti opštine Orahovac je bagerima i građevinskom mehanizacijom odnelazemlju i potkopalauzvišenje ispod groblja i manastira, oštetilajedan grob i dovela u opasnost manastir koji se inače nalazi na klizištu koje je već ranije sanirano.
Međunarodnim garancijama koje su postale sastavni deo lokalnog kosovskog zakonodavstva uspostavljene su specijalne zaštićene zone oko svetinja i objekata Srpske pravoslavne crkve kako bi se na taj način sprečilo rušenje, uzurpiranje ili promenila namena objekata ili imanja. Tako je na papiru i prema zakonima koje bi trebalo da primenjuju nove kosovske vlasti, međutim,realnost je, u najvećem broju slučajeva,potpuno drugačija. Zakon se primenjuje prema osećaju lokalnih moćnika koji vlast sprovodeonako kako odgovara njihovim patriotskim i nacionalističkim nazorima. Takvi činovnici van zakona propisuju drugoj slabijoj grupi na osnovu svoje lične procene većinu osnovnih životnih, ekonomskih, kulturnih, pa čak i verskih potreba. Kome je potrebno da jedan tako devastiran i hram i njegove stanovnike na ovakav način uznemirava? Uzalud je Kforpostavljao kilometre bodljikave žice i prepustio čuvanje manastira kosovskoj policiji. Vlasti su to ignorisale i pokazale sebi i svojim sledbenicima da se u privatni posed onoga koji se doživljava kao slabiji i tuđ može ući i rušiti. U imanje svojih sunarodnika se po pravilu ne dira, tako ni orahovačke vlasti nisu želele da uđu u posede Albanaca koji se nalazi pored manastira. Da su to uradili groblje bi ostalo čitavo a manastir bio bezbedan. S druge strane, Albancima bi morali da plate odštetu, aSrbima i crkvi u specijalnoj zaštićenoj zoni niko neće platiti.
–Mene sve ovo podseća na onaj period od 1974. godine, pa do devedesetihkada su nam institucije učinile život nepodnošljivim. A na još veće poniženje naiđeš kada kreneš da tražiš pravdu jer tada shvatiš da si bespomoćan. Dok je bilo ovih stranaca nešto se i moglo, činilo nam se da postojineko,makar da nas vidi –kaže K.P. koji je ceo radni vek proveo u „Orvinu”, fabrici za proizvodnju vina i rakije.
Da patnje onih koji su ostali i koji se vraćaju retko ko vidi pokazuje i primer Srba povratnika u selo Zočište. Njih manastirska nevolja jednako plaši, taman kao i to što u svojim povratničkim kućicama gde žive, na ovim temperaturama nemaju ni vode ni struje.Kako bilo da bilo, jedni uporno dolaze u svoju svetinju bez obzira na situaciju i prilike, dok se drugi trude da im taj povratak obesmisle. Dok je juče u Zočištu slavljena slava lokalni Albanci sa zastavama i glasnom muzikom iz automobila javno su pokazivali Srbima, gostima manastira,šta je čije i da imaju nešto protiv i njih i manastira. S druge strane, u porodicama istih ovih koji javno mrze i viču na svetinju, iza zatvorenih vrata, neguje se poštovanje prema čudotvornim moštima svetih lekara Kozme i Damjana. Mnogi Albanci, svih ovih godina, nikada nisu prestali da dolaze, čak i na ruševine manastira po pomoć i izlečenje bolesnih. Najčešće u sumrak, kad je najmanje svedoka, ulaze u svetinju. Neki se vraćaju izlečeni.
----------------------------------------------
Borba protiv specijalnih zona
Ceo problem sa Zočištem pokazuje da će se u opasnosti ubrzo naći i susedno selo Velika Hoča koja sa svojih jedanaest srednjovekovnih crkva, freskama i ikonama, arhitekturom i vinarijama treba da postane specijalna zaštićena zona. Predsednik opštine Orahovac Smajl Ljatifi otvoreno se protivi svemu tome jer se, kako kažu izvori iz međunarodne zajednice, plaši da Srbi mogu dobiti previše samostalnosti i mogućnostodlučivanja. To što se na taj način krše obaveze prema međunarodnoj zajednici i lokalnim zakonima malo koga zanima. Pre nekoliko nedelja građevinskim radovima potkopana je i gotovo srušena crkva Svete Nedelje u starom delu Prizrena, a veliki građevinski objekat izgrađen u neposrednoj blizini spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu još nije uklonjen.
----------------------------------------------
Teodosije: Zočište je ozbiljno ugroženo
„Ozbiljno je ugrožen manastir Zočište. Opština Orahovac izvodi sporne radove bez ikakve saglasnosti manastira i Eparhije i to ne samo u okviru specijalne zaštićene zone koja je zaštićena međunarodnim garancijama i lokalnim zakonima, veći na samom manastirskom imanju. Radovi se nastavljaju i pored protesta manastira i kancelarije EUna Kosovu. Duboko smo zabrinuti zbog ovog postupka jer ne možemo da razumemo kako opština može da radi protivno lokalnim zakonima i međunarodnim principima”, izjavio je episkop raško-prizrenski Teodosijeza Radio KiM.
Iguman Stefan apeluje na to da se hitno zaštiti svetinja i njeno
skromno imanje, uz čvrstu veru da su svetitelji svih ovih godina
stradanja manastira najviše čuvali i obnavljali najvažniju svetinju
orahovačkog kraja gde se i čuvaju njihove čudotvorne mošti. Stradanja
manastira počinju otmicom svih članova bratstva koje je izvela OVK 1998.
godine, od tada je manastirski kompleks potpuno uništen, hram miniran,
pa obnavljan. Iguman se sada suočava sa novim nevoljama i pritiscima,
ovoga puta sa zvaničnim lokalnim kosovskim institucijama.Građevinska firma koju su angažovale vlasti opštine Orahovac je bagerima i građevinskom mehanizacijom odnelazemlju i potkopalauzvišenje ispod groblja i manastira, oštetilajedan grob i dovela u opasnost manastir koji se inače nalazi na klizištu koje je već ranije sanirano.
Međunarodnim garancijama koje su postale sastavni deo lokalnog kosovskog zakonodavstva uspostavljene su specijalne zaštićene zone oko svetinja i objekata Srpske pravoslavne crkve kako bi se na taj način sprečilo rušenje, uzurpiranje ili promenila namena objekata ili imanja. Tako je na papiru i prema zakonima koje bi trebalo da primenjuju nove kosovske vlasti, međutim,realnost je, u najvećem broju slučajeva,potpuno drugačija. Zakon se primenjuje prema osećaju lokalnih moćnika koji vlast sprovodeonako kako odgovara njihovim patriotskim i nacionalističkim nazorima. Takvi činovnici van zakona propisuju drugoj slabijoj grupi na osnovu svoje lične procene većinu osnovnih životnih, ekonomskih, kulturnih, pa čak i verskih potreba. Kome je potrebno da jedan tako devastiran i hram i njegove stanovnike na ovakav način uznemirava? Uzalud je Kforpostavljao kilometre bodljikave žice i prepustio čuvanje manastira kosovskoj policiji. Vlasti su to ignorisale i pokazale sebi i svojim sledbenicima da se u privatni posed onoga koji se doživljava kao slabiji i tuđ može ući i rušiti. U imanje svojih sunarodnika se po pravilu ne dira, tako ni orahovačke vlasti nisu želele da uđu u posede Albanaca koji se nalazi pored manastira. Da su to uradili groblje bi ostalo čitavo a manastir bio bezbedan. S druge strane, Albancima bi morali da plate odštetu, aSrbima i crkvi u specijalnoj zaštićenoj zoni niko neće platiti.
–Mene sve ovo podseća na onaj period od 1974. godine, pa do devedesetihkada su nam institucije učinile život nepodnošljivim. A na još veće poniženje naiđeš kada kreneš da tražiš pravdu jer tada shvatiš da si bespomoćan. Dok je bilo ovih stranaca nešto se i moglo, činilo nam se da postojineko,makar da nas vidi –kaže K.P. koji je ceo radni vek proveo u „Orvinu”, fabrici za proizvodnju vina i rakije.
Da patnje onih koji su ostali i koji se vraćaju retko ko vidi pokazuje i primer Srba povratnika u selo Zočište. Njih manastirska nevolja jednako plaši, taman kao i to što u svojim povratničkim kućicama gde žive, na ovim temperaturama nemaju ni vode ni struje.Kako bilo da bilo, jedni uporno dolaze u svoju svetinju bez obzira na situaciju i prilike, dok se drugi trude da im taj povratak obesmisle. Dok je juče u Zočištu slavljena slava lokalni Albanci sa zastavama i glasnom muzikom iz automobila javno su pokazivali Srbima, gostima manastira,šta je čije i da imaju nešto protiv i njih i manastira. S druge strane, u porodicama istih ovih koji javno mrze i viču na svetinju, iza zatvorenih vrata, neguje se poštovanje prema čudotvornim moštima svetih lekara Kozme i Damjana. Mnogi Albanci, svih ovih godina, nikada nisu prestali da dolaze, čak i na ruševine manastira po pomoć i izlečenje bolesnih. Najčešće u sumrak, kad je najmanje svedoka, ulaze u svetinju. Neki se vraćaju izlečeni.
----------------------------------------------
Borba protiv specijalnih zona
Ceo problem sa Zočištem pokazuje da će se u opasnosti ubrzo naći i susedno selo Velika Hoča koja sa svojih jedanaest srednjovekovnih crkva, freskama i ikonama, arhitekturom i vinarijama treba da postane specijalna zaštićena zona. Predsednik opštine Orahovac Smajl Ljatifi otvoreno se protivi svemu tome jer se, kako kažu izvori iz međunarodne zajednice, plaši da Srbi mogu dobiti previše samostalnosti i mogućnostodlučivanja. To što se na taj način krše obaveze prema međunarodnoj zajednici i lokalnim zakonima malo koga zanima. Pre nekoliko nedelja građevinskim radovima potkopana je i gotovo srušena crkva Svete Nedelje u starom delu Prizrena, a veliki građevinski objekat izgrađen u neposrednoj blizini spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu još nije uklonjen.
----------------------------------------------
Teodosije: Zočište je ozbiljno ugroženo
„Ozbiljno je ugrožen manastir Zočište. Opština Orahovac izvodi sporne radove bez ikakve saglasnosti manastira i Eparhije i to ne samo u okviru specijalne zaštićene zone koja je zaštićena međunarodnim garancijama i lokalnim zakonima, veći na samom manastirskom imanju. Radovi se nastavljaju i pored protesta manastira i kancelarije EUna Kosovu. Duboko smo zabrinuti zbog ovog postupka jer ne možemo da razumemo kako opština može da radi protivno lokalnim zakonima i međunarodnim principima”, izjavio je episkop raško-prizrenski Teodosijeza Radio KiM.
